Pod tuđim uticajem

Osam godina ranije, En Eliot je nagovorena da se odrekne Frederika Ventvorta, mornaričkog oficira koji je tada mnogo obećavao, ali je bio bez prebijene pare, i to na savet svoje razborite kume, ledi Rasel. Sada se Ventvort vraća, imućan i slobodan, u sve skučeniji svet njene porodice, i do nje dopire glas da ju je zatekao toliko izmenjenu da je jedva prepoznaje. Ono što sledi jeste studija onoga što ostaje neizrečeno: dete koje se privija uz njen vrat, a on ga bez reči podiže, mesto koje neprimetno biva obezbeđeno u kočiji što prolazi, jesenji lešnik podignut kao znak čvrstine. Sitni pokreti nose svu težinu osećanja.

Oko En se kreće društvo iscrtano suvom preciznošću. Tu je ohola Elizabeta, koja obasipa naklonošću svoju nedostojnu družbenicu, gospođu Klej. Tu je Meri, sklona da od sebe pravi predstavu, i njen dobroćudni Čarls, kao i srdačni admiral Kroft, zakupac kuće koju Eliotovi više ne mogu sebi da priušte. Ostin ih sve posmatra ironijom koja nikada ne postaje okrutna, a proza zadržava svoju pribranost čak i onda kada je junakinja gubi.

U mladosti su je nagnali na razboritost, primećuje roman, romantiku je naučila kako je starila. Zna kako postojano srce čuva svoju tajnu i čeka, i koliko toga može da se odigra između dvoje ljudi koji gotovo ništa ne izgovaraju.