Orkanski visovi

Počinje sa siročetom. Stari gospodin Earnshaw vraća se kući iz Liverpula noseći ne obećane darove, već prljavo, ćutljivo, tamnokoso dete, i porodica se u tom trenu raspukne. To dete je Heathcliff, kome se gadi Catherinin brat Hindley i s kojim je sama Catherine nerazdvojna, dok je njena veza s njim toliko žestoka da je nagoni da kaže: Nelly, ja jesam Heathcliff! Ono u šta se ta ljubav pretvori, kada ponos i društveni računi stanu među njih, pokretačka je snaga svega što potom sledi kroz dva doma i dva pokolenja.

Emily Brontë u istom dahu piše o strasti i o okrutnosti, puštajući oluje vresišta i njegova retka nežna jutra da odslikavaju ljude koji ga prelaze. Heathcliff mrgudi i kuje spletke; Catherine gori; Nelly posmatra. A Lockwood, koji priznaje da odveć darežljivo pripisuje svoje osobine drugima, nikada nije baš onako pouzdan vodič kakvim sebe smatra. Ishod je tragedija ispričana iz utrobe uklete kuće, iskrena u pogledu na to koliko daleko ljubav može da se pretvori u propast.