Život i avanture Robinsona Krusoa

Ono što potom sledi jeste strpljiv rad čoveka koji iznova gradi život od onoga što spase. Robinson Kruso izvlači alat i barut iz razbijenog broda, podiže utvrđeno obitavalište, pripitomljava divlju kozu, urezuje kalendar u stub i vodi računicu svojih nesreća naspram milosti koje su mu ukazane. Bolest i užasan san okreću ga ka Bibliji koju je dotad zanemarivao, i knjiga prati tu unutrašnju promenu jednako pomno kao i podizanje zidova. A onda, jednog podneva na dobro poznatoj obali, jedan jedini otisak stopala u pesku ukopa ga u mestu.

Petko, zarobljenik kog Kruso spasava i zavoli kao druga i gotovo rođenoga, unosi u priču toplinu. Njihove isprekidane pouke iz jezika i vere donose najlepše obrte u knjizi, uključujući učenikovo jednostavno, neoborivo pitanje: zašto Bog ne ubije đavola, pa da više ne čini zlo? Defo dopušta navodnom divljaku da nadmudri svog učitelja, a Krusou da prizna kada je nepravedno osudio prijatelja.

Ispripovedan neusiljenim glasom koji odmerava svaki gubitak i svako izbavljenje, ovo je zapis o nemirnom čoveku preobraženom kroz dvadeset i osam godina odbačenosti na pustom ostrvu. Kako je čudan splet Proviđenja život čovekov!, čudi se Kruso, i to čuđenje biva zasluženo, jedna spasena daska i jedna teško izmoljena molitva u isti mah.