Velika očekivanja

Odatle se Pipov svet čudno širi. Pozvan u Satis haus, upoznaje gospođicu Havišam u požuteloj venčanici, ukočenu kraj zaustavljenog sata usred istrulele svadbene gozbe, i lepu, prezrivu Estelu, koja se podsmeva njegovim grubim rukama i teškim čizmama i uči ga da se stidi kovačnice u kojoj je odrastao. Kada mu stigne tajanstveno bogatstvo i odvede ga u London da od njega naprave gospodina, Pip veruje da razume sopstvenu priču. Ne razume je. Roman je sporo, ponizno ispravljanje tog uverenja.

Dikens sve pripoveda Pipovim glasom koji se osvrće unazad, podrugljivim prema mladalačkoj ludosti i nežnim prema ljudima koje nije umeo da ceni. Prvi među njima je Džo Gardžeri, blagi kovač čija jednostavna čestitost tiho zasenjuje svakog otmenog gospodina kojeg Pip sretne, i Bidi, čiju iskrenu dobrotu Pip previđa zarad devojke koja ga upozorava da nema srca. Voleo sam je uprkos razumu, uprkos obećanju, uprkos miru, uprkos nadi, priznaje Pip, a bol koji iz toga izvire jeste bol čitave knjige.

Ono što čitaoca drži nije bogatstvo, već njegova cena, dugi lanac posledica koji jedan čin dečje milosti pokreće da zvecka unapred, i razlika između onoga što novac može da kupi i onoga što ne može ni da dotakne. Ovo je priča o tome kako se, prekasno i taman na vreme, spoznaje ko je zaista bio vredan ljubavi.