Mobi Dik

Brod je Pikvod, ograda mu ukrašena zubima ulješure, rudo krme izrezbareno iz vilične kosti — plovilo koje izgleda kao trofej lova koji namerava da nastavi. Njegov kapetan se isprva ne odvaja od svoje kabine. Kada se Ahab konačno pojavi, preplanulog lica, s nogom od slonovače, sa sinjim ožiljkom koji se spušta niz njega poput drveta okrznutog gromom, saziva posadu na krmu, prikiva zlatni dublon za jarbol i celo putovanje usmerava ka belom kitu koji mu je odneo nogu. Melvil ga oslikava kao čoveka koji ne ume da uživa u lepoti, koji sve vidljive stvari doživljava kao maske od kartona i namerava da ih probije.

Oko te nepokolebljive svrhe okupljaju se ravnodušni Stab, koji ne ispušta lulu, pobožni Starbak koji se usuđuje da se suprotstavi ali ne uspeva da se otrgne, i mali od kabine Pip, jednom napušten na pučini i vraćen s nje kao vidovnjak i luđak. Priča se često zaustavlja: da odmeri užas beline kroz svaku civilizaciju koje Išmael može da se seti, da navigaciju i verovatnoću pretvori u razmišljanja o vlastitom biću i opsesiji. Kroz jezu je protkan suvoparan humor, a ispod filozofije počiva postojana gotska slutnja.

Ovo je potera na moru koja se neprestano otvara ka pitanjima većim od svakog lova. Gonjenje je potpuno, i namerava da sve povuče sa sobom.