Izgubljeni svet

Odatle se Izgubljeni svet penje ka visoravni u Amazoniji gde kao da su obustavljeni obični zakoni prirode i gde stvorenja odavno smatrana izumrlim još pasu i uzleću. Challenger tvrdi da ih je video. Gotovo niko mu ne veruje. I tako se družina otiskuje da to dokaže ili obori: vulkanski Challenger, njegov zajedljivi suparnik profesor Summerlee, aristokratski lovac lord John Roxton i mladi Malone, koji skoči na noge i prijavi se pre nego što je i sasvim odlučio. Roxton, sa svoje strane, traži samo velike puste predele i široka prostranstva, s puškom u šaci.

Conan Doyle to piše s divnim dvostrukim pogledom: čudom iguanodona koji skakuću poput kengura i komikom dvojice zavađenih naučnika koji, zaboravivši se, u nemom strahopoštovanju pred prizorom stisnu jedan drugom ruku. Ima prave opasnosti na toj piramidalnoj steni pod usamljenim drvetom, i pravog duha na svakom koraku: osoran riđokosi urednik, žena koja upozorava, most srušen preko provalije.

To je pustolovina koja ostaje verna sopstvenom uvodnom pitanju: šta je čovek spreman da rizikuje da bi postao neko vredan ljubavi. Visoravan čeka, zidom opasana, zelena i nemoguća, a vrata preko ponora ostaju otvorena tek onoliko koliko je potrebno da se pređe.