Život Olaudaha Equiana

Knjiga prelazi tri kontinenta i nigde se sasvim ne skrasi. Dete protiv svoje volje dobija novo ime, Gustavus Vassa, biva primorano na službu u mornarici, uči da čita, provlači se kroz bitke, arktički led i luke Zapadne Indije. Tu je kapetan Pascal, koji ga kupuje da bi ga kasnije bez upozorenja prodao, i kvekerski trgovac Robert King, koji prema njemu postupa čovečno; kasnije je tu i John Annis, slobodan čovek kog se pisac, uz Granvillea Sharpa, bori da spase. Kroz sve to provlači se popis svakodnevne surovosti — gvozdena brnjica koja zaključava usta jednoj ženi, stavka po stavka nabrojani palčani zavrtnji i lanci — izloženi bez ulepšavanja, kao dokaz.

Equiano piše kao svedok, kao moralni molilac i kao duša u potrazi za sopstvenim mirom. O, vi tobožnji hrišćani! uzvikuje, zar vas jedan Afrikanac ne bi smeo upitati jeste li se ovome naučili od svoga Boga? Ovde ima gneva, i pobožnosti, i dečačke nežnosti koja čoveka nikada ne napušta. Zbraja svoje sitne poslove komad po komad, prislanja uho na knjige nadajući se da će mu odgovoriti, i naposletku poseže za nečim većim od sopstvene slobode.

Ta sloboda, kad najzad dođe, vredi čitanja: novac u ruci, srce koje udara, stopala okrilaćena od radosti. Ono što leži s one strane nje, i ono što odlučuje da učini s glasom koji nikada nije bio predodređen da preživi — to su vrata koja ova knjiga drži otvorena.