Avanture Šerloka Holmsa

Zadovoljstva su ovde mala i precizna. Jedan jedini šešir ili rukav pretvara se u potpuni portret svog vlasnika. Holmes iščezava iza svoje lule od crne gline pred zagonetkom za koju proceni da će mu trebati tri lule i pedeset minuta tišine, i ćaska o šafranima dok se u susednoj sobi zgušnjava pretnja. Moj život je jedan dugačak napor da umaknem običnom, kaže on, a slučajevi to i potvrđuju: zrna narandže rasuta po tanjiru za doručak, plavi kamen manji od zrna pasulja koji je izazvao ubistva, sivo vlastelinstvo s krilima nalik na kandže raka.

Holmes je hladnog uma, ali nije bezosećajan. Više puta odmerava milost naspram strogog zakona, a u retkoj pukotini u svojoj pribranosti priznaje: Došao mi je po pomoć, a ja sam ga poslao u smrt! Watson posmatra, odan i često zbunjen; sposoban, kako mu Holmes kaže, da vidi sve, a da ništa od toga ne iskoristi za zaključak.

A iza svega stoji jedna prilika koju Holmes nikad sasvim ne uspeva da razloži razumom: Irene Adler, ona koju on jedino i uvek naziva the woman. Dvanaest slučajeva, i svaki otvara vrata ka Londonu čudnijem nego što se isprva čini, jer, kako Holmes tvrdi, stvarni život je uvek smeliji od svega što bi mašta mogla da izmisli.