Avanture Robina Huda

Draž ove priče su susreti. Robin nailazi na diva od preko dva metra na uzanom mostu i gubi od njega udarac za udarac, prevrćući se u potok uz gromoglasan smeh, a onda čoveka poziva da im se pridruži i krsti ga imenom Mali Džon u šaljivom krštenju pivom. Tu je Šerif od Notingema, večito zlovoljan i večito nadmudren. Tu je i sam Robin, odrpan i jednook u skerletu, koji cepa suparnikovu strelu pred zanemelom svetinom, i to Šerifu pred samim nosom. A tu je i Alan a Dejl, ožalošćeni pevač čija balada pada nad gozbu i ućutkuje je, i Fratar Tak pod svojom vrbom, s mesnom pitom među kolenima, koji ispija malvaziju i jedva čeka mačevanje.

Hauard Pajl pripoveda to starinskim, razlivenim govorom, punim šale i prerušavanja i zova rogova koji dozivaju skrivene ljude iz zelene šume. Ton je obešenjački i otvorenog srca, avantura satkana od gozbi pod velikim hrastom u svetlu vatre, smelih spasavanja i odanosti prijatelja koji nadmašuju jedni druge i baš zato se vole.

Ispod veselja teče tiša nit: kodeks, drugarstvo, život proživljen po sopstvenim merilima u slobodnoj šumi. Biću svoj, kaže Robin, i niko u celoj veseloj Engleskoj neće mi biti gospodar. Šta to košta i čemu vodi, ostaje Šervudu da čuva sve dok neki čitalac ne zakorači pod njegove grane.