Grof Monte Kristo

Ono što sledi jeste dugo propadanje. Ljubomorni kolega, zaljubljeni suparnik, častoljubivi tužilac koji bi radije sahranio nevinog čoveka nego rizikovao sopstvenu karijeru. Svako odigra svoju ulogu, i Dantes nestaje u zamku If, ostrvskoj tvrđavi iz koje se niko živ ne vraća. Tamo, u mraku, upoznaje starog opata Fariju, ispijenog i bradatog, zadivljujuće učenosti, koji mu nudi nešto opasnije od slobode: razlog da je poželi, i tajnu o bogatstvu skrivenom na pustom ostrvu.

A onda roman čini ono na šta se malo ko usuđuje: pušta da se čovek kome je naneta nepravda vrati. Neizmerno obogaćen, neprepoznatljiv, krećući se salonima Pariza pod imenom koje stiže kao glasina pre nego što stigne od krvi i mesa, grof Monte Kristo pokreće obračun sazidan strpljenjem dugih godina. Želim i sam da budem Proviđenje, kaže — a roman se okreće oko strašnog pitanja da li išta smrtno na to ima pravo.

To je knjiga crnih mora i tvrđava obasjanih bakljama, zlata koje curi kroz prste poput grada, zastrtih svedoka i dijamanata koji privlače svaki pogled, i spore, promišljene pravde. Duga, da, i darežljiva onako kako to može biti samo istinski pun roman. Čitaocu daruje izdaju i strpljenje, surovost i milost, i drži ih zajedno sve do poslednje stranice.