Tarzanov povratak

Iz pariskih salona knjiga se seli u mesečinom obasjane pustinje Alžira, među kožne šatore što svetlucaju na žutom pesku, u priviđeni raj na priviđenom moru, i naposletku u džunglu u kojoj se Tarzan rodio. Edgar Rajs Barouz ga opisuje kao dvojicu ljudi u jednom: pribranog pariskog gospodina koji dopušta protivniku u dvoboju da opali na njega a da sam ne podigne pištolj, i prvobitno biće čiji tanki sloj civilizovanosti može da spadne poput krhke ljuske. Oko njega se kreću osvetoljubivi zaverenik Rokof, uvek u novom prerušavanju, i verni Francuz Darno, koji donosi teške vesti. Tu je i Džejn Porter, vezana za brak koji ne želi, a ipak privučena čoveku za koga veruje da je mrtav.

To je avantura ispričana punim srcem — dvoboji i zasede, lav ubijen nožem, izgubljeni grad od zlata i junak razapet između dva života koja se ne mogu lako pomiriti. Postoji trenutak kada pripovedač zastane nad Tarzanovim divljačkim krunisanjem da bi zamislio kako se njegovi civilizovani prijatelji suočavaju s tim preobraženim kraljem, i u tom zastoju knjiga se zaustavlja da odmeri koliko takva sloboda košta. Za čitaoca koji se ikada osetio zarobljen između onoga što jeste i onoga gde pripada, vrata su ovde otvorena.