Bajke braće Grim

To su likovi kojih se gotovo svako maglovito seća. Trnova Ružica, koja spava sto godina iza živice od trnja što guta čitav dvorac. Ivica koji obeležava put kamenčićima, i Marica, koja ih oboje spasava tako što pozove vešticu da sama pokaže kako radi njena peć. Rapunzel koja spušta svoju zlatnu kosu. Ilsabil, ribareva žena, koja se u željama vine sve od kolibe do sunca i meseca. I Rumpelstiltskin, koji prede kroz noć i pevuši sebi u bradu: Ne sluti moja gospa ni u snu da je Rumpelstiltskin ime što ga nosim.

Slog je jednostavan i nežuran, stvoren za čitanje naglas, s pesmama koje se ponavljaju od reči do reči i izrazima uz koje slušalac vremenom počne i sam da pevuši. Kroz njega teče prava tama — vuk pod bakinom kapicom leži u njenoj postelji — a uz nju i ravnodušno duhovita crta: četiri ostarele životinje penju se jedna na drugu u klimavu kulu da bi preplašile bandu razbojnika, a patuljak toliko besan da nogom probije pod skroz naskroz.

Ispod čarolije teče tiha logika. Sitne dobrote učinjene zanemarenim stvorenjima vraćaju se; ludost se pokaže kao mudrost pod maskom; jaki bivaju poniženi, a ponizni uzdignuti. Vrata stoje otvorena ka šumi koja već veoma dugo čeka da neko ponovo zakorači u nju.