Hajdi

Ono što sledi jeste život pod otvorenim nebom i uz pečeni sir, uz Petera i koze, i uz Peterovu slepu baku, čiji se sumorni dani razvedre kad god se Hajdi pojavi. Onda se tetka vraća i odvodi Hajdi u Frankfurt, u veliku kuću strogih pravila, kod bolešljive Klare koja je oduševljena njome, i pred neustrašivu Gospođicu Rotenmajer, čiji osećaj za pristojnost ne može da preživi džep pun mačića. Usred gradskog mora dimnjaka i krovova, Hajdi tiho raste, izmučena čežnjom za domom. Moram opet da vidim sunce kad poželi laku noć planinama, kaže ona.

Johana Špiri piše nežno i bez ijedne pridike, puštajući da sitnice nose svu težinu — uveli cvetovi, koza bez majke, gomilica sačuvanih zemički. Komika je blaga, vera jednostavna i iskrena, čežnja stvarna, a čini se da cela knjiga zadržava dah oko dedine želje za njom: Želim da bude slobodna i srećna kao ptica!

Ovo je priča o tome šta bezazleno dečje srce može da učini otvrdlom čoveku, usamljenoj kući, jednom prijateljstvu — i o tome koliko daleko dopire sećanje na jednu blistavu planinu. Dođite i popnite se.